Становници Враџе усмерили су своје поштовање ка Говардхану. Индра, љут што је његов обред остављен по страни, послао је густе облаке, кишу и град. Небо се замрачило, а људи и краве нису имали где да се склоне од олује. Дошли су Кришни тражећи уточиште.
Кришна је једном руком подигао брдо Говардхан. Позвао је родитеље, пастире и све остале да са својим кравама дођу под њега. Под брдом је било места за породице, животиње и кола. Напољу је киша и даље падала, а заједница је унутра била заштићена.
Седам дана Кришна је држао Говардхан не спуштајући га. Становници Враџе гледали су Га док су чекали да олуја прође. На крају је Индра повукао кишу. Облаци су се разишли, сунце се појавило и Кришна је рекао људима да могу да изађу без страха.
Када су сви окупили своје краве и покупили ствари, Кришна је вратио брдо на његово место. Становници су Му прилазили с љубављу: неки су Га грлили, а други Му се клањали. У сећању остаје цела Враџа под једним заклоном — људи, деца и животиње заједно.